На основу позива постављеног на сајт града Ваљева крајем претходне недеље, у уторак,  9. априла 2024. године, у скупштинској сали зграде Градске управе, одржана је завршна јавна расправа, пред упућивање на усвајање документа: ПРОГРАМ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ГРАДА ВАЉЕВА, 2023 – 2030 ГОДИНЕ, који је припреман  током претходног периода. (https://valjevo.rs/…/Program%20razoja%20turizma%20Grada…)

У име града Ваљева, као организатори јавне расправе, а без учешћа у њој, у сали су била присутна два градска чиновника и директорка Туристичке организације Ваљево. Градоначелник и други извршни органи локалне власти, начелници Градске управе и њених одељења, нису присуствовали расправи. Нико није био присутан ни у име израђивача програма, Центра за истраживање и студије туризма из Новога Сада; уместо њих, програм је представио и јавну расправу веома коректно водио њихов спољни сарадник из Ваљева, Милош Гајић.

Овакав однос на најексплицитнији начин указује да актуелне градске власти развој туризма у Ваљеву не занима, и да усвајање Програма представља пуко испуњавање законских формалности, без искрене намере да се он и реализује. Са друге стране, неприсуствовање израђивача Програма наводи на претпоставку да је рад на планирању развоја туризма Ваљева за њих био пука тезга коју су успутно одрадили, уз много пропуста, на шта указују и замерке које су изнели присутни грађани. Индикативно је да ни присутне грађане нико није уважио, јер њихове сугестије нису снимљене, нити је вођен званичан записник. Истине ради, личне прибелешке су бележили директорка Туристичке организације Ваљево и један од поменутих градских чиновника.

Јавној расправи присуствовало је око 25 заинтересованих грађана, а међу њима и два одборника Градске скупштине. Конструктивним коментарима учешће у јавној расправи узело је десетак присутних стручњака, представника цивилног сектора из различитих удружења која имају директан додир и искуство са туризмом, заинтересованих грађана и представника опозиционих партија (проф др Владимир Кривошејев, др Слободан Илић, Драгић Томић, Мирјана Гавриловић, Драган Поповић,  Немања Јаковљевић, Жељко Трифуновић и др.). Између осталога, изнете су и следеће чињенице:

  • При изради плана, претходних правих а обавезних консултација са заинтересованом јавношћу није било пре ове, која је требало да буде завршна;
  • Због низа бирократских проблема, Програм развоја туризма Ваљева неће бити усклађен са Стратегијом развоја туризма Србије;
  • При раду на плану, фокус групе нису квалитетно формиране и у њима нису учествовали представници академске заједнице, стручни и квалификовани за конкретну тематику;
  • Анкетирање туриста је реализовано на вишеструко непримерене начине, од броја анкетираних, преко места, до времена анкетирања;
  • Метереолошки пресек стања израђен је на неадекватан начин (на основу годишњег просека из 2022, уместо на основу вишегодишњег просека);
  • При анализи актуелног стања начињен је низ погрешних закључака, што је морало да се одрази и на планирање; између осталог, предвиђено је штошта што већ постоји, а изостављене су многе неопходне мере;
  • У предвиђеним активностима предложено је формирање Савета за туризам, али не и неопходне дестинацијске менаџмент организације;
  • При планирању развојних корака, како за Тешњар, Бранковину и Дивчибаре, тако и за друге потенцијалне и реалне атракције и микродестинације, предлози су били штури и уопштени, без планирања садржаја које диктирају савремени трендови туризма, попут формирања глампинг центара и дифузних хотела. 

По окончању јавне расправе која је трајала дуже од два сата, присутни грађани су (у том тренутку њих 15-ак) на предлог др Кривошејева, прво акламацијом, а потом и дизањем руке, једногласно изгласали следећи закључак: Приложени документ може да представља квалитетну полазну основу за даљу детаљну, темељну разраду која би довела до стварања реалног, квалитетног и употребљивог програма развоја, али се нипошто не може сматрати завршним документом који би био послат Градској скупштини на усвајање.

Проф др Владимир Кривошејев

Виши научни сарадник, музејски саветник

(Претходно институтско научно звање – научни сарадник, проф др Владимир Кривошејев стекао је на основу радова на теме везане за културни туризам; објавио је двадесетак научних чланака са излагањем на научним скуповима; аутор је монографије: МУЗЕЈИ; МЕНАЏМЕНТ ТУРИЗАМ и монографије: УПРАВЉАЊЕ БАШТИНОМ И ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ; коаутор је уџбеника: УВОД У ТУРИЗАМ СА ОСНОВАМА РУРАЛНОГ ТУРИЗМА)

 ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *