Некада је агресивност сматрана инстинктивним понашањем, енергијом за борбу која мора да се испољи, нужним понашањем у самоодбрани.
Хронично агресивним адолесцeнтима, али и одраслим злостављачима и другима који се стално насилно понашају, саветовало се да пронађу тзв. „издувне вентиле“ како би лакше контролисали своје агресивно понашање.
Овај мит о агресивности као о урођеном инстинкту, иако прихватљив – нетачан је. Новија истраживања показала су да је агресивност „примарно научено понашање, научено путем посматрања, имитирања, испробавања и понављања“.
Где се агресивност учи? У три „учионице”: код куће, у обданишту и школи, и преко мас-медија.
Родитеље деце која постају агресивна, карактерише иритираност и недоследност. Родитељска топлина и наклоност су ретки; у једном тренутку су незаинтересовани и занемарују дете, а у следећем могу бити груби, чак и окрутни према њему. Дете на овакав вид родитељства реагује бесом, цвиљењем, викањем, бацањем ствари, што постаје техника да добије шта жели. У узрасту од две-три године, та деца често се погрешно називају „темпераментном“.
У узрасту од четири-пет година, у процесу социјализације, овакво дете наставља да се понаша по наученом моделу, због чега нека деца, уз (не)свесну подршку родитеља, васпитача и наставника, бивају изопштена као „неваљалци“, па им не преостаје ништа друго осим да се приклањају себи сличнима, где имају прилику да испробавају, проширују и усложњавају своје агресивно понашање, те у школи постају „дете са проблематичним понашањем“ које је на добром путу да постане и „малолетни деликвент“.
Агресија се не предаје и не учи само у школи и код куће. Најефикаснији учитељ су медији. Чињеница је да ниво насиља у нашем друштву расте баш због медија. Иако се то оспорава, утицај мултимедијалних садржаја очигледан је и може се уочити у изгледу и начину облачења, речнику, музици која се слуша… Девојке личе на „музичке диве“ и „старлете“, а младићи имитирају жестоке момке и „политичаре“, речник им је простачки и пропагира сумњиве „вредности“.
Овакво понашање толико је присутно да су заправо из друштвеног живота изопштени они чији је систем вредности позитиван, те се млади, усамљени или у некој мањој групи својих пријатеља и породице скривају од осталих и у све већем броју спремају да оду негде другде.
Ваљевски покрет отпора у свом програму, поред осталог, предвиђа и превенцију агресивног понашања деце и адолесцената кроз рад са родитељима, васпитачима, наставним особљем и другим битним чиниоцима у Ваљеву.
Весна Марковић, психотерапеут